Iz kapi mora
Na mapi žardinjere
Pripreme
Pre nego što ću ugledati Pištala
U jednom kafiću u Zmaj Jovinoj ulici
Navikavanje
Na čaj bez trunke šećera
Na skoro hladnu vodu
iz tuša
Na dan, i noć bez tebe
u mislima
Dugotrajan je proces
ozdravljenja
Svija se pažljivo
kao opran veš na police
rasušenog ormana,
iz kog povremeno izleću
pozlaćeni svici
Par
Dva su stabla jedno do drugog –
oba nezainteresovana za letnje
bujanje, taj orgazmički prasak prirode
Breza je bela i gola ostavljena
ko zna zbog čega među ostalim
Uz nju tamni bor istog
reda veličine
ne haje za leto, ne haje za zimu
Na mapi žardinjere
Nekoliko je ljudskom rukom
Nasumično raspoređenih biljaka
Nasumično raspoređenih biljaka
Dominira čuvarkuća
Na pustoj zemlji još uvek
Na pustoj zemlji još uvek
Miriše Nerium oleander u beloj
I tamno ružičastoj boji
Zalutala gugutka lomi svoj zov
Zalutala gugutka lomi svoj zov
Nad prosečnošću asfalta
Jutro je bolno poput noge
Jutro je bolno poput noge
Anatoma Filipa Verhajena*
–––––––
*) Filip Verhajen – flamanski hirurg i naučnik, do otkrića Ahilove tetive 1693. došao secirajući sopstvenu amputiranu nogu, koju je do svoje smrti čuvao u formalinu. Iste godine objavio je značajnu publikaciju Corporis humani anatomia.
Olga Tokarčuk posvećuje mu poglavlje u knjizi Beguni.
–––––––
*) Filip Verhajen – flamanski hirurg i naučnik, do otkrića Ahilove tetive 1693. došao secirajući sopstvenu amputiranu nogu, koju je do svoje smrti čuvao u formalinu. Iste godine objavio je značajnu publikaciju Corporis humani anatomia.
Olga Tokarčuk posvećuje mu poglavlje u knjizi Beguni.
Cikličnost
Iz kante za smeće
svog prijatelja
pažljivo
s rukavicama
vadim riblje kosti
Radi se o Sardini pilchardus
iz porodice haringi
Uz pomoć slika
ređam kao artefakte
na široku tepsiju
Jedan baš mali skelet
odvajam s leve strane
Ostalo su ujednačeni primerci
adolescentnog uzrasta
Pažljivo dodajem meso
Nema ga previše
Sitna riba nešto znači
tek u jatu
Sad već blistaju
srebrnim sjajem sluzokože
a možda ima i malo ulja
na njima
Proces restauracije i reanimacije
traje satima
Prirodan je kao i osećaj gladi
koji se lagano javlja
Pripreme
Pre nego što ću ugledati Pištala
U jednom kafiću u Zmaj Jovinoj ulici
Viđala sam veverice dan za danom
kao da je to najprirodnije u ovom gradu
I pomislila u Noći muzeja da zaista svoj gnev
kao da je to najprirodnije u ovom gradu
I pomislila u Noći muzeja da zaista svoj gnev
moram ublažiti pisanjem o mrtvom Panonskom
moru u sred Novog Sada i našminkanim utvarama
koje netremice zure u svoje mobilne telefone
Ipak ne napisah ništa o tome, nego o iznenađenju
Ipak ne napisah ništa o tome, nego o iznenađenju
zbog pisca kog nisam očekivala
baš tu, prolazeći iz biblioteke s detetom.
23. maj 2016
baš tu, prolazeći iz biblioteke s detetom.
23. maj 2016
Na čaj bez trunke šećera
Na skoro hladnu vodu
iz tuša
Na dan, i noć bez tebe
u mislima
Dugotrajan je proces
ozdravljenja
Svija se pažljivo
kao opran veš na police
rasušenog ormana,
iz kog povremeno izleću
pozlaćeni svici
Ležim raspet poput raskršća*
Dok prikivaš me svojom ljubavlju
Gospode, lađe mirno plove
Venskim tokom pronose epohe
Ukrštaju se ne sudaraju
U utrobama hologrami slika
Zapisi na jezicima odvajkada
A muzika radosno klokoće krvlju
_____________
*T. Transtremer
Par
Dva su stabla jedno do drugog –
oba nezainteresovana za letnje
bujanje, taj orgazmički prasak prirode
Breza je bela i gola ostavljena
ko zna zbog čega među ostalim
Uz nju tamni bor istog
reda veličine
ne haje za leto, ne haje za zimu
Ikoničnost pesme
Mudri ikonopisci znaju da
su dobro uradili svoj posao
kada svetac čiji se pogled
lakše ili teže podnosi
nežno silazi u vančulne slojeve
svakog ko bi se usudio
da milost boga zatraži
baš na tom mestu
U poeziji
ako čitalac traga za
intimnim bolom pesnika
koji je nesumnjivo
poput šljunka u cipeli
umotan u neku od metafora –
neka se radije suoči
sa nekim od bezbrojnih pogleda
na pesminom dobrom licu
ili nek radi nešto korisnije
su dobro uradili svoj posao
kada svetac čiji se pogled
lakše ili teže podnosi
nežno silazi u vančulne slojeve
svakog ko bi se usudio
da milost boga zatraži
baš na tom mestu
U poeziji
ako čitalac traga za
intimnim bolom pesnika
koji je nesumnjivo
poput šljunka u cipeli
umotan u neku od metafora –
neka se radije suoči
sa nekim od bezbrojnih pogleda
na pesminom dobrom licu
ili nek radi nešto korisnije
Naslovna slika Malgoržate Lazarek nalazi se i na koricama knjige,
Iz istoimene zbirke u izdanju Gramatika, 2019.